O Kaći

Fotografija: Pernille Bærendtsen, 2000

Katarina Marić je rođena 19.08.1971 godine u Valjevu. Tokom osnovne škole bila je dobitnik brojnih diploma i priznanja iz matematike i prirodnih nauka. Kasnije se usmerila ka humanističkim disciplinama i matrurirala je u Osmoj gimnaziji. Kaćina velika ljubav bila je i gluma, te je tokom srednje škole bila član glumačkog ansambla KUD "Abrašević".

Diplomirala je psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Još za vreme studija Katarina je učestvovala kao saradnik u Istraživačkoj stanici Petnica, kao saradnik u Credibel školi (Beogradska Otvorena Škola), kao i na projektu "Čuvari osmeha" (pod pokroviteljstvom UNICEF-a). U okviru projekta Soros fondacije organizovala je psihološke radionice za decu u izbegličkim kampovima u Srbiji.

Posle završenih studija radila je u kompaniji "Telekom Srbija" na poslovima selekcije, marketinga i psihološke prevencije kao jedan od organizatora psihološkog savetovališta za zaposlene. U tom periodu završila je Mirovne studije u okviru AAOM-a (Alternativna akademska obrazovna mreža). Bila je jedan od koordinatora projekta "Next Stop - Serbia", u organizaciji danske nevladine organizacije Mellemfolkelight Samvirke, kao i saradnik na projektu "Klubovi prijateljstva", u okviru Centra za antiratnu akcij, koji je za cilj imao da poveže Srbiju, BiH i Hrvatsku na različitim stručnim, kulturnim i obrazovnim nivoima.

Završila je više edukacija iz oblasti psihološkog preventivnog rada i objavila veći broj istraživačkih i stručnih radova. Svoj profesionalni identitet pronalazi u psihoanalizi i 2001 godine započinje trening analizu kao najmlađi član Beogradske psihoanalitičke grupe. Veliki talenat i ogromna posvećenost su joj obećavali uspešnu karijeru na tom polju.

Tragično je izgubila život 15. aprila 2003 godine. Pamtićemo je po njenoj energiji i ljubavi prema poslu kojim se bavila, idejama i entuzijazmu kojim je zračila.

Fondacija "Katarina Marić" osnovana je sa željom da se mladim psiholozima pruži mogućnost i podrška da usavrše svoje obrazovanje i da se sačuva uspomena na našu hrabru i plemenitu Kaću.

Porodica i prijatelji

in memoriam

Katarina Marić

(1971-2003)

Govoreći na sahrani Kaće Marić (18. aprila u Valjevu) njena prijateljica je divno rekla da je Kaća bila osoba sa mudrošću za ljubav i zaljubljene i zaljubljenik u mudrost. U isto vreme, ona je i profesionalno bila okrenuta otkrivanju tajni duše, kako su to starovremenski mislioci govorili. Njena odluka da studira psihologiju bila je u Gimnaziji, na prelasku iz osamdesetih u devedesete, iznenađenje za mnoge. Tada se, otprilike, u našoj školi mislilo ovako: ko može da savlada matematiku i fiziku ide da studira tehničke ili prirodne nauke, dobra je i medicina. Kaća se dobro snalazila u toj sferi, sledi – treba tome i da se posveti, bez mnogo razmišljanja i preispitivanja. E, ali nije. Jer, Kaća nije birala po automatizmu i zato što se nešto negde „podrazumeva”. Ona je bila od osoba vrednih divljenja koje, suočene sa izborom, dobro promisle šta i zbog čega žele, da li ih to vodi većoj mudrosti ili većoj ljubavi, otkrivanju tajni svojih i onoga oko sebe.

Zato su njene odluke i njeni izbori – jednom napravljeni – bili istinski vredni njenih napora i istinski voljeni. Kad sam je poslednji put srela, na koncertu „Serbia Sounds Global/Srbija zvuči globalno” u Sava Centru ispričala je o poslu kojim se bavi, dodatnom koji planira, trećem koji obavlja volonterski i bar još dve različite stvari gde se obrazuje. I ništa od toga nije zvučalo kao napor ili preterana žrtva – samo deo njenog puta ljubavi i mudrosti. To su stvari za koje se tako predano spremala da ih približi i drugima, da im pomogne da ih pronađu zagubljene među trivijalnostima svakidašnjice. I u čemu je na tragičan način zaustavljena.

Kaća je imala svoje suptilne razloge i načine da čezne za Valjevom, u kome nije živela već više od decenije. Neka počiva u njemu u miru sad kad mu se na tako pretužan način vratila.

Larisa Ranković

Izvor: Revija Kolubara